субота, 12 април 2014 18:18

Ujed krpelja i Lajmska bolest (2014)

Lajmska bolest je prvi put opisana 1975. godine od strane jednog pedijatra i to kao učestali juvenilni artritis (zapaljenje zglobova). Tek je 1982. godine otkriveno da je izazivač ove bolesti spiroheta, nazvana po autoru Borrelia Burgdorferi, a da je prenosilac krpelj i da su rezervoari infekcije sve životinje, naročito psi, pacovi, mačke…

Lajmska bolest je sistemska bolest sa izraženim zapaljenskim manifestacijama.

I stadijum Lajmske bolesti se manifestuje promenama na koži u vidu crvenila i sa opštim simptomima: visoka temperatura, glavobolja, jeza i bol u mišićima i koštano-zglobnom sistemu. Inkubacioni period je od 3-32 dana.

II stadijum karakterišu promene na nervnom sistemu u vidu: meningitisa, encefalitisa, kranijalnog neuritisa - Bellova paraliza, paraliza nerva facialisa, radikuloneuritisa. Promene na kardiovaskularnom sistemu: AV blokovi, miokarditis, perikarditis… Inkubacioni period II stadiuma je od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

III stadium su promene na koštano-zglobnom sistemu. Inkubacioni period je od više meseci do više godina.

Sezonska učestalost uboda krpelja je od maja do septembra.

Dijagnoza se postavlja na osnovu epidemiološke anamneze, prisustva krpelja, otoka i crvenila kože oko mesta uboda i otoka regionalnih limfnih žlezdi. Laboratorijski nalaz: dokazivanje antitela Elisa testom i testom indirektne imunofluorescencije. Pacijent zaražen borelijom najčešće dugo "luta" od reumatologa do neurologa, kardiologa, dermatologa...

Prevencija uboda krpelja i Lajmske bolesti: izbegavati krpeljima infestirana područja. Eliminisati vektore - prenosioce zaraze. Prilagoditi način odevanja (oblačiti odeću koja prijanja oko nogu i ruku, navući čarape preko nogavica) tokom boravka u prirodi. Najčešća mesta uboda krpelja su potkolenice, natkolenice, prepone, kosmati deo glave...

Kontrola i samokontrola celog tela, svaka 3-4 sata, a naročito po povratku iz prirode. Ne češati deo tela koji Vas svrbi dok ne vidite šta je uzrok tog svraba. Obratiti veliku pažnju na mladu populaciju - decu. Izvršiti detaljni pregled celog tela, jer su deca najčešći i najlakši "plen" krpelja.

Načini vađenja krpelja: svakog krpelja po viđenju treba odmah otkloniti. Najbolje će to učiniti stručno lice. Vađenje celog krplelja iz kože čoveka nije lako. Pri vađenju celog (nekidanog) osnovni princip je umerena trakcija (izvlačenje) bez gnječenja, da ne bismo ubacili kroz rilicu krpelja Boreliju u telo čoveka. Ponekad je vađenje krpelja uspešno i okretanjem tela krpelja, ali bez stiskanja i gnječenja. Najpogodniji i najbezbedniji je hiruški način vađenja. Naročito zaostale rilice - glave pri kidanju krpelja pri čemu se koristi hirurška pinceta, lanceta, skalpel uskog vrha ili igla šireg vrha.

Postupak: kožu na mestu i oko uboda dezinfikovati. Hirurškom pincetom pažljivo uhvatiti telo krpelja i bez gnječenja nežno ga povući od kože. Lancetom, pomenutom iglom ili skalpelom, pored same rilice ući u kožu (potkopati rilicu) i blagim-nežnim povlačenjem izvući krpelja u celosti (telo, glavu, rilicu i pipke). Ponekad je vađenje krpelja uspešno i okretanjem tela krpelja ulevo (suprotni pravac od kretanja kazaljke na satu). Nakon toga ponovo dezinfikovati mesto uboda.

Prevencija lekovima: obavlja se odmah nakon uboda i vađenja krpelja. U zapadnim zemljama antibiotska prevetivna, neposredna terapija se ne predlaže sve do prispeća rezultata analize krpelja (od 1-3 dana), s obzirom da se svaki izvađeni krpelj šalje na mikrobiološku i laboratorisku analizu. U zemljama sa slabo razvijenom preventivnom zaštitom od krpelja ordiniraju se antibiotici per-os 5-10 dana.

Lečenje Lajmske bolesti

Odrasli:

tetraciklini (doxycyclin) 2x100mg per os 10-14 dana

alternativa - penicilini - per os 10-14 dana

- eritromycini- per os 10-14 dana

- cefalosporini - per os 10-14 dana

Deca:

penicilinski preparati - per os 10-14 dana

alternativa - cefalosporini - per os 10-14 dana

Šta ne treba raditi:

Paničiti

Pritiskati telo krpelja